Fotooštećenja kože

Štetni uticaji sunčevih zraka odavno su utvrđeni. Većina belaca ispoljava znake fotooštećenja pre 50. godine života, u značajnom je porastu pojava karcinoma kože. U nekim zemljama, kao u Australiji, se govori o epidemiji ovih oboljenja. Oko 80% izlaganja suncu u toku života je u okviru kratkotrajnih izlaganja bez namere da se pocrni.

Međutim, zabrinjava podatak da je porastu broj sati provedenih na suncu u cilju tamnjenja kože, ali i izloženosti veštačkim izvorima UV zračenja (solarijumi i kvarcne lampe). Učinci UV zraka su mnogostruki. Najznačajnije štetne posledice izaziva UV zračenje u UVA i UVB spektru. Delovanjem UVB zraka javljaju se crvenilo i opekotine. Oštećenje DNK vodi ka nastanku karcinoma kože. UVA zračenje prodire dublje u derm i uzrok nastanka hroničnog oštećenja kože. Njihovo štetno dejstvo je kumulativno, sa godinama se sabira efekat sunčanja, tj. oštećenja kože

Koža koja je godinama izlagana suncu ima karakterističan izgled. U zavisnosti od stepena razlikuje se kvalitet kliničkih znakova oštećenja. Gotovo redovna pojava je žućkasta prebojenost kože poput limuna. Koža je naborana, neelastična i gruba. Na licu postoji stalno crevilo, blažeg ili jačeg stepena, sa jasno uočljivim proširenim kapilarima, uz naglašene uvećane lojne žlezde.

Naravno, najupadljivija odlika su naglašene bore. Najpre nastaju oko očiju, na donjem kapku. Brojne nepravilne pigmentacije i fleke se pored lica javljaju i na nadlenicama, rukama, ramenima, leđima i u predelu dekoltea. U najtežim slučajevima lice je izbrazdano brojnim dubokim borama i brazdama, a koža je opuštena.

Često je pitanje kako znamo da razlikujemo koje su promene posledica pripodnog starenja, a koje nastaju kao posledica sunčanja – fotooštećenje kože. Mi jedino možemo da vidimo da se naša kože menja, i to je često jedini znak da godine prolaze.

Duboke bore, useci, kao mreža, najčešće na čelu i zadnjoj strani vrata, nastaju kao posledica teškog oštećenja kolagenih vlakana i pokožnog tkiva.

Fleke (solarni lentigo) tamne, smeđe pege i fleke na licu, rukama, u predelu dekoltea, ramenima i na leđima. Koža je nepravilno pimentovana, često ima žućkasu prebojenost. Posledica su mestimične, ograničene hiperprodukcije pigmenta melanina, a kao posledica dugotrajnog izlaganja suncu.
Bez obzira što se više ne izlažete suncu, ove fleke su znak ranijeg sunčanja. Većina misli da se samo ležeći na plaži i pijući hladnu limunadu može sunčati. To, naravno nije istina. Sučanje je i kada se šetate , radite u bašti ili vožite bicikl po sunčanom vremenu.

Seboroične keratoze su svetlo do tamno smeđe naslage kože, često imaju mastan izgled, lako se skida površina. Može ih biti i na desetine, uglavnom na licu, glavi kod muškaraca, ramenima, leđima, dekolteu, na nadlanicaa. Jednostavno se uklanjanju, ali je porebno prvo svaku pažljivo pregedati, jer može se među njima skariti melanom ili neka druga maligna bolest.

Klasifikacija fotostarenja

tip I – obično u drugoj ili trećoj deceniji života, sa blago izražanim promenama na koži, u vidu malih pega i veoma malo bora. Ovakva koža ne zahteva šminkanje.

tip II – osobe u trećoj ili četvrtoj deceniji života. Javljaju se “ bore mimike“( kada se osoba smeje, govori i ima intenizvnu aktivnost mišića lica). Prisutno je blago do srednje izražano fotostarenje kože, u vidu flaka, keratoza u početnoj fazi i pojava paralelnih bora oko očiju kada se smeje.

tip III – preko 50. godine života i stariji. Postoje bore pri potpunom mirovanju mišića lica. Izražene fleke, keratoze i prošireni kapilari.

tip IV – kada postoje “samo bore“. Kod starijih od 60 godina. Izraženo fotooštećenje kože u vidu žućkaste prebojenosti kože, keratoze, izboranost kože i ranija pojava malignih bolesti kože.

---