Polno prenosive bolesti

Više od 20 polnih bolesti se može preneti putem polnog odnosa sa jedne na drugu osobu. Milioni mladih ljudi, najčešće između i 15. i 25. godine života se prvi put inficira nekom polno prenosivom bolešću (sexually transmitted disease – STD).

Polno prenosive bolesti (sexually transmitted disease – STD) izazivaju brojni mikroorganizmi. Broj obolelih u svetu je, generalno, izuzetno visok. Statistički podaci su često vrlo oskudni, jer se veliki broj bolesti ne prijavljuje ili se oboleli ne javlja lekaru. Simptomi mogu biti blagi, neprepoznati, i u kombinaciji sa strahom od reakcije okoline, mnogi slučajevi ostaju nedijagnostikovani i nelečeni. Postoje bolesti koje se prenose polnim kontaktom, ali se ne manifestuju na polnim organima, kao hepatitisi ili HIV.

Postoje brojne predrasude o polnim bolestima i njihovom prenošenju. To nisu bolesti koje se dešavaju nekom drugom. Ne postoji osoba koja je imuna na ove bolesti. Svako može da oboli, i to ne samo jedanput.

Samo znanjem o bolesti, rizičnom ponašanju i pravilnom upotrebom zaštitnih sredstava – kondoma, moguće je smanjiti rizik od bolesti.

Razumevanje osnovnih činjenica o polno prenosivim bolestima, kako se šire, koji su simptomi i kako se leče, prvi su korak ka prevenciji. Takođe, treba naglasiti, da se ove bolesti prenose polnim kontaktom: vaginalnom, analnim, oralno-genitalnom odnosom; ljubljenjem, i preko raznih seksualnih pomagala, kao što su, na pr., vibratori.

Infekcijom su pogođeni seksualno aktivni parovi, a može se preneti i na novorođenče prilikom porođaja sa inficirane majke.

Značaj ovih bolesti je u mogućim komplikacijama, kada se ne leče ili neadekvatno leče: neplodnost, vanmaterična trudnoća, češti spontani abortusi, prevremeni porođaj, zapaljenja unutrašnjih genitalija i kod žena i muškaraca.

• od polno prenosivih bolesti odoljevaju žene i muškarci svih socijalno-ekonomskih slojeva. Najčešća je kod mlađih od 25 godina.
• broj obolelih je u porastu svake godine. Seksualno aktivne osobe koje često menjaju partnere su u većem riziku
• polno prenosive bolesti često prolaze potpuno neopaženo. Osoba nije svesna da je bolesna, nema nikakve tegobe i u kontaktu sa partnerom dalje prenosi bolest.
• savetuje se periodično testiranje kod osoba koje često menaju pratnere i rizično se ponašaju
• kod žene mogu nastati teški zdravstveni problemi: hronični bol u karlici, karcinom grlića, sterilitet, problemi u trudnoći, spontani pobačaju, mrtvorođenost.
• većina polno prenosivih bolesti je izlečiva. Na žalost, za virusne bolesti, kao što su HIV infekcija ili hepatitis, nema leka

Ako ste inficirani…

Imate li polno prenosivu bolest obavezno recite to partneru, jer se i on/ona mora lečiti.

Uzimajte propisanu terapiju po preporuci lekara. Popijte celu dozu čak i ako se osećate bolje i nikome ne dajte lekove koji su prepisani vama.

Ako se partner ne leči, a imate i dalje polne odnose bez zaštite, terapija je uzaludna.

Šta izaziva polno prenosive bolesti?

• Izazivači polnih bolesti su bakterije, virusi, protozoe, gljivice i paraziti.
• Nama je dostupna antibakterijska, antigljivična i antiparazitarna terapija, dok za virusne bolesti (na pr. HIV ili hepatitis) nema adekvatnog antivirusnog leka.
• Ne ostavljaju imunitet, tako da je moguće ponovo se zaraziti istim uzročnikom posle izlečenja! Ponovna infekcija je kao prva!

Šta činiti kod sumnje na polno prenosivu bolest?

Važno je poveriti lekaru svaku sumnju na polnu bolest, bez obzira da li se čovek dobro oseća.

Obavestiti partnera o svojim sumnjama, a u sledećim odnosima koristiti kondom.

Ne pokušavajte sami izlečiti polno prenosivu bolest. Ove bolesti su zarazne i neke imaju teške komplikacije i posledice. Morate potražiti pomoć lekara – najbolje dermatovenerologa.

Većina polno prenosivih bolesti uspešno se leči, a ako se na vreme ne leče, mogu izazvati ozbiljne komplikacije

Odmah se obratite lekaru ako imate li bilo koji od ovih simptoma: bol pri mokrenju i/ili polnom odnosu, peckanje pri mokrenju, neobičan sekret iz vagine, penisa, anusa ili mokraćne cevi, otok testisa, krvarenja između menstruacija, svrab ili nadražaj u području polnog organa ili anusa, osip, mehuriće, ranice, kvržice ili bradavice na spoljnom delu polnog organa ili oko njega.

Ako ste polno aktivni treba da znate:

• najbolji način sprečavanju nastanka bolesti je suzdržavanje od seksualnog kontakta sa zaraženom osobom.
• iskrenost i poverenje su ključni u sprečavnju širenja bolesti.
• ukoliko ste imali rizične odnose, ili sumnjate na mogući infekciju, treba da to kažete partneru! Partner treba da zna za eventualne rizike! Najbolje bi bilo da ukoliko postoji sumnja na moguću infekciju, da se pre stupanja u odnose uradi kompletan pregled i uradi laboratorijsko ispitivanje.
• redovno, stalno i pravilno koristite kondom. Tako ćete smanjiti rizik od infekcije. Na žalost, kondom nije apsolutna zaštita od polnih bradavica ili HIV infekcije.
• kondomi se koriste samo jedanput i potom se bacaju
• ukoliko sumnjate da ste imali rizičan polni odnos potražite odmah pomoć lekara
• rana otkrivena bolest i pravilo lečenje vode ka izlečenju i sprečavaju nastanak komlikacija

Međutim, za neke infekcije potrebno je da prođe barem mesec dana da bi mogle laboratorijski da se detektuju (hepatitisi, HIV). Većina ljudi svoje probleme krije, ne želi da ide kod lekara, ili dođu kasno. Takođe, veoma je niska svest o riziku o upuštanju u odnose sa nepoznatim osobama. Zato budite oprezni, i učinite sve da bi zaštitili sebe, a potom, naravno i druge. Morate da budete sigurni da ste vi zdravi! Uradite barem jedanput godišnje kompletan pregled, a ako nemate stalnog partnera i češće. Ako se stupa u intimne odnose sa osobom koja se dovoljno nepoznaje, tj. u rizičan odnos, ili je poznato da ima HIV ili hepatitis B infekciju, neophodno je korišćenje zaštite – kondoma.

Ali, budite oprezni!

Upotreba kondoma nije apsolutna zaštita! Postoji mogućnost od njegovog oštećenja i pucanja. Takođe, patogene bakterije (uzročnici bolesti) mogu se naći i na okolnoj koži.

Infekcije kod muškaraca

Najčešće nastaje nekoliko dana posle rizičnog kontakta (1-10 dana).

Zapaljenje mokraćnog kanala – uretre (uretritis), može biti posledica infekcije i nekih neinfektivnih stanja. Simptomi, ukoliko postoje, se karakterišu pojavom gnojnog ili bistrog iscedka u kanalića, oteženim mokrenjem, pojavom svraba ili bola prilikom mokrenja. Česte su asimptomatske infekcije, kada ne postije nikakve tegobe, ili su one minimalne.

Nekoliko mikroorganizama može izazvati uretritis. Infekcije gonokokom (Neisseria gonorrhoeae) su praćene pojavom gnojnog iscedka iz kanalića uz bol i pečenje u miru i pri mokrenju. Bolovi su jači pri mokrenju, koje je učestalije. Prvih dana iscedak je obilniji, a tegobe su izraženije. Često kombinovana (u 15-55% slučajeva) sa hlamidijalnom infekcijom (Chlamidia trachomatis), koja daje slične tegobe, ali obične slabije izražene: iscedak oskudniji, više je beličast i bistriji, manje je gnoja, uz prisutno peckanje, svrab ili bol pri mokrenju.

Komplikacije

• Ukoliko se ne leči, infekcija se širi i daje komplikacije u upale epididimisa, prostate, završnog dela debelog creva (najčešće kod homosekcualaca).
• Nelečene infekcije ili neadekvatno lečene mogu dovesti do sistemskih komplikacija, kao što je Reiterov sindrom, se reumatolškim tegobama (zapaljenje zglobova).
• Nelečena infekcija smanjuje pokretljivost spermatozoida, što je uzrok sterilitetu.
• Ureaplasma urealiticum i Mycoplasma genitalium su u mnogim studijama označeni kao uzročnici uretritisa. Simptomi su slični kao i kod infekcije hlamidijom. Njihovo prisustvo se često teško otkriva, i nekad je potrebno, ukoliko postoje simptomi, ponoviti uzimanje briseva.

Infekcije kod žena

Kao kod muškaraca, i kod žena se javlja upala mokraćne cevi, sa mnogo slabije izraženim tegobama, uoliko ih uopšte ima. Period inkubacije (vreme od zaražavanja do manifestacije bolesti) je isti kao kod muškaraca, između 1 i 10 dana.

• Kod žena se najčeše javlja upala grlića materice (cervicitis). Često su bez izraženih tegoba, što otežava rano otkrivanje, a pogoduje širenju bolesti. Neke žene se požale na jači sekret i krvarenje van cikusa, i to ih dovede do ginekologa.
• Ukoliko se infekcija širi može se razviti zapaljenje materice, jajovoda i jajnika, sa teškim opštim stanjem.
• Oboljevaju najčešće mlade zdrave zene, početak može biti blag ili bez simptoma, pa se žene dosta kasno javljaju ginekologu.
• Sterilitet je česta posledica upale materice i jajnika. Pri porođeju se može inficirati novorođenče.

Komplikacije

Infekcija hlamidijom je među najčešćim, naročito kod osoba mlađih od 25 godina. Posledice nelečene infekcije mogu biti veoma ozbiljne: širenje na matericu i jajnike, a kao posledica vanmaterična trudnoća i sterilitet!

Uretritis izazvan gonokokom, hlamidijom i drugim uzročnicima može da olakša i HIV infekciju,. Svako rizično ponašanje: stupanje u odnos sa nepoznatim partnerom i bez zaštite nosi visok rizik od pojave i širenja polnih infekcija.

Dijagnoza i lečenje

Na osnovu kliničke slike, simptoma, objektivnog nalaza i određenih laboratorijiskih analiza postavlje se dijagnoza.

Brisevi se uzimaju sa površine kože i iz uretralnog kanala. Za neke infekcije neophodne su serološke analize.

Javite se što pre lekaru, ukoliko sumnjate da ste imali rizičan odnos!

Sa lečenjem treba početi što pre, jer odugovlačenje postoji opasnos od širenja infekcije.

Lečenje je antibiotsko i postoji više režima.

Uvek je neophodno lečenje oba partnera!

---