Lajmska bolest je infektivno oboljenje kože i drugih organa i naša ordinacija Dr Bojić ima posebno iskustvo u lečenju. Upoznajte se sa simptomima ove bolesti, načinima kako do nje dolazi i kako se preventivno zaštititi. Plod našeg iskustva u lečenju ove bolesti je i knjiga „Lajmska bolest“ prof. dr medicinskih nauka Ivanka Bojića, jednog od najboljih poznavalaca ove bolesti u zemlji i svetu.
Šta je lajmska bolest?
Lajmska bolest je infektivno oboljenje kože i drugih organa. Nastaje posle infekcije odnosno uboda krpelja zaraženog bakterijom. Uzročnik je bakterija-spiroheta, Borelija Burgdorferi. Na čoveka infekciju prenosi zaraženi krpelj, najčeće ubodom u kožu. Krpelj je parazit koji se hrani krvlju životinja. Otkrivena je u SAD, u mestu Lyme (Lajm), po kome nosi naziv Preko 50 vrsta ptica prenosi krpelje. pa tako i borliju na velike udaljenosti U SAD je otkiveno preko 100 sojeva Borelije, širom sveta preko 300 sojeva Jednim ubodom se pored lajmske bolesti može preneti i babezioza, erlihioza i bartonela. Infekcijom mogu biti zahvaćeni gotovo svi organi i sistemi, a najčešće, koža, zglobovi, srce, mišići, nervni sistem, strukture oka i drugi.
Prevencija Lajmske bolesti
- nosite svetlu odeću, tako su insekti, pa i krpelji vidljiviji - nosite duge rukave, bluze uvucite u pojas, a nogavice uvucite u čarape - izbegavajte visoku travu, šumovite, vlažne predele pokrivene lišćem- tu krpelji vole da se kriju - koristite stikove ili raspršivače za odbijanje insekata ili krpelja (repelenti) na koži svakodnevno, posle boravka u prirodi pregledajte se detaljno, ne zaboravite ni vaše ljubimce i životinje sa kojima ste u kontaktu - krpelji vole da se kriju u toplim i vlažnim sredinama, kao što su prepone, iza kolena,lakatna jama, u naborima na zadnjoj strani vrata, u pupku ili u ušima. Krpelje je moguće naći svugde po telu, zato budite obazrivi!
nimfa, koja predstavlja stadijum u razvitku krpelja, je veličine čiodine glave i lako se može propustiti prilikom pregleda. Pored kože treba detaljno pregedati i kosmati deo glave. Sumnjive promene nikako nemojte da stiskate ili gnječite. ukoliko je krpelj zakačen za kožu, treba ga brzo i pravilno izvaditi. Koriste se fine, tanke pincete ili specijalne pincete za uklanjanje krpelja.
NIKAKO NE STISKAJTE KRPELJA, TAKO POVEĆAVATE MOGUĆNOST OD INFEKCIJE!
što je krpelj duže u koži veća je verovatnoća od nastanka infekcije
Kako ukloniti krpelja?
Usta krpelja imaju bodlje oblika obrnutog harpuna, koje im omogućavaju da proditru u kožu i da se za nju zakače. Takođe, luče supstancu koja omogućava da se zalepe čvrsto za domaćina. Nepravilo uklanjanje povećava rizik od infekcije! Pravilno uklanjanje: - uhvatite krpelja tankom pincetom što bliže koži -tankim vrhom pincete uhvatiti ga čvrsto u predelu usta, što bliže koži i energično ga izvući ka spolja - dezinfikuje mesto uboda - dezinfikujte pincetu - pažljivo operite ruke
Ne paničite! Ne gnečite i ne kidajte krpelja! Javite se lekaru! Deci treba ukazati da sama ne skidaju krpelje niti bilo koje druge insekte, uvek treba da potraže pomoć starijeg
ukoliko je jedini način da uklonite krpelja prstima koristite parče odeće, tkanine ili lista da bi ste izbegli kontakt sa tečnostima krpelja Ukoliko niste sigurni da možete pravilno da uklonite krpelja, što pre se javite lekaru! Nikako se ne sme fizički povrediti, kidati, paliti, niti iritirati različitim sredstvima, benzinom, alkoholom, uljem i dr. U slučaju da se krpelj odstrani u celosti nephodno ga je pregledati na prisustvo uzročnika bolesti. Kidanje krpelja dramatično povećava rizik za nastanak infekcije! ne stavljajte hemijske iritanse (na pr. aceton, alkohol, razna ulja i sl.), krpelj će imati dovoljno kiseonika da nastavi da se hrani i da prenese boreliju Posle uboda krpelja pacijent treba da se javi lekaru, koji će proceniti rizik za nastanak infekcije i primeniti one terapijske mere i postupke koje su povoljnije za pacijenta!
Zaštitite se! Zaštitite se! Svakodnevno se detaljno pregledajte. Ne zaboravite na vaše ljubimce. Zapamtite, krpelje prenose miševi, ptice i druge male životinje i mogu se naći i u vašem dvorištu ili parku. Krpelji u fazi sazrevanja, u obliku nimfe, su veličine zrna maka i veoma teško ih je pronaći. Možete se ponovno inficirati pri svakom ponovnom ubodu krpelja!
Uklonite krpelja u celini! Ponekad je moguće, u nekim laboratorijama, pregledati krpelja i ustanoviti da li je zaražen borelijom. Ova bakterija se brzo širi kroz organizam i uvek treba otpočeti sa adekvatnom antibiotskom terapijom.
Posmatrajte! Osoba zaražena borelijom može imati simptome u toku prvih nekoliko dana, ali kod nekih osoba oni su podmukli i javljaju se mesecima ili pak godina posle uboda.
Lečenje! U početnoj fazi bolesti bolest je izlečiva, ali ukoliko se zakasni sa postavljanjem dijagnoze ili se nedovoljno leči mogu se razviti ozbiljna oštećenja srca, mozga ili zglobova.
Procenite! Prvi simptomi su glavobolja, ukočenost, peckanje, umor, otečene žlezde i migratorni bolovi koji se povremeno pojavljuju i nestaju. Kasniji stadijumi bolesti najčešće zahvataju više organa i mogu biti veoma ozbiljni.
Postojanje i drugih infekcija! Jednim ubodom krelja pored lajmske bolesti moguće je da prenesu i druge bolesti koje krpelji prenose, kao što su babezioza, anaplazmoza ili tularemija. Postojanje drugih infekcija može da komplikuje dijagnozu i lečenje lajmske bolesti!
Testiranje! Dijagnostički testovi za lajmsku bolst su neprecizni i često nepouzdani, a klinička dijagnoza se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka, simptoma i kliničke slike.
Deca između 5 i 12 godina su u najvećem riziku da se zaraze jer se često igraju u skrovitim i nečistim mestima gde se nalaze krpelji. Takođe, deca ne znaju precizno da objasne kako se osećaju, i mogu da izgledaju zdravo i da su fizički aktivna. Osoba može da ima lajmsku bolest i ako nema klasične simptome kao što su crveilo, groznica, bolovi u zglobovima ili oticanje žlezda. Mnogi ne znaju da su imali ubod krpelja, kod mnogih nema crvenila na mestu uboda.
Razumevanje. Postoji više od 100 sojeva Borelije burgdorferi samo u SAD, a širom sveta preko 300 sojeva. Zbog toga način i dužina lečenja mogu znatno varirati. Ipak, standardna kratkotrajna antibiotska terapija od 2 ili 3 nedelje je nedovoljna.
Vraćanje bolesti. Kod mnogih koji su oboleli od lajmske bolesti simptomi se povremeno mogu javljati i prolaziti. Stalno prisustvo simptoma ili pojava novih posle lečenja mogu biti znak stalne, uporne bolesti ili nove, ponovne infekcije. Simptomi lajmske bolesti, poznate i kao Veliki imitator, mogu ličiti na one kod multiple skleroze, lupusa, hroničnog umora, fibromijalgija, infektivne mononukleoze, Alzheimerove bolesti, Guillian-Barreov sindroma, reumatoidnog artritisa, Parkinsonove bolesti i mnogih drugih bolesti.
Informišite se i učite. Što više znate i razumete o lajmskoj bolesti i o drugim bolestima koje prenose krpelji, veće su šanse da ćete izbeći infekciju i lakše ćete otkriti infekciju ukoliko do nje dođe.
Lajmska bolest može da promeni vašu svest i ponašanje. Gubitak pamćenja, brzi gubitak pažnje, konfuzija, nerazgoventan govor, neorijentisanost, nervoza, anksioznost i problemi pri pamćenju se javljaju u okviru lajmske bolesti.
Činjenice. Ukoliko živite u predelu koje je endemsko, posavtuje se sa stručnjakom za lajmsku bolest. Naročito ukoliko imate hronične probleme koji se ne povlače ni posle terapije. Najčešće se to ponovljeni gastrointestinalni problemi, hronične upale grla ili druge hronične infekcije.
Stadijumi razvitka U nekim predelima zaraženost krpelja borelijom je veća od 40%! veoma je teško uočiti sićušnog krpelja koji je u fazi nimfe, veličine zrna maka, njihova inficiranost je oko 10- 35% odrasli krpelji su veći, lakše ih je uočiti, ali je i njihova infektivnost značajno veća, više od 60% od svih uboda
Znaci i simptomi
Ukoliko je bio ubod... Prema navodima Međunarodnog udruženja za lajmsku i udružene bolesti (ILADS – International Lyme and Associated Diseases Society guidelines) testovi za utvrđivanje zaraženosti krpelja nisu 100% tačni. Test na Bb (boreliju burgdorferi) može biti negativan, a krpelj može biti zaražen
jednim ubodom krpelja pored borelijom, organizam se može zaraziti i drugim bolestima koje prenose krpelji (tick- borne disease) Postojeći testovi za krpelje NE OTKRIVAJU te druge bolesti
ne znači da ćete uvek dobiti lajmsku bolest iako ste imali ubod zaraženog krpelja što je krpelj duže u koži, veća je verovatnoća da ćete dobiti lajmsku bolest (ukoliko je krpelj zaražen)
neće se kod svakoga pojaviti crvenilo (erythtema migrans), ali ako se javi to je siguran znak da imate lajmsku bolest
crvenilo na jednom ili više mesta po telu može biti različite veličine, topao na dodir, da bude vlažan , može se širiti, imati različit oblik: okrugli, ovalni, trouglasti, duguljasti, može nestajati i ponovo se pojavljivati na mestu uboda ili na nekom drugom mestu
postojeći testovi NISU precizni i tačni, oboleli od lajmske bolesti mogu imati negativne rezultate
dijagnoza lajmske bolesti se postavlja na osnovu simptoma i kliničkih znakova; pretpostavlja se je broj obolelih 8-10 puta veći od prijavljenih
Iako postoji infekcija, simptomi ne moraju da se pojave u narednih nekoliko dana, nedelja, meseci, ili pak godina
simptomi mogu biti veoma blagi, pa sve do teških, mogu se pojavljivati i nestajati, teško ih je prepoznati jer imitiraju druge bolesti – VELIKI IMITATOR
borelija može da uđe u centralni nervni sistem nekoliko dana posle uboda krpelja, i dijagnostika i lečenje su taka mnogo teži
lečenju se pristupa individualno! lajmska bolest može imitirati preko 200 bolesti (Veliki imitator): Alchajmerovu bolest, autizam, sindrom hroničnog umora, Guillian–Barreov sindrom, infektivnu mononukleozu, multiplu sklerozu, Parkinsonovu bolest, reumatoidni artritis, sistemski lupus...
Kako se bolest manifestuje? Crvenilo kože (eritem) obično ne svrbi, ne boli, niti peče, nije upadljiv, pa mu pacijenti često ne pridaju veću važnost ili ga uopšte i ne primete. Često su uz pojavu eritema ili bez njega prisutni opšti simptomi, kao što su malaksalost, povišena telesna temperatura, zamaranje, koji mogu biti veoma blagi i na koje pacijenti obično ne obraćaju posebnu pažnju. Mogu biti zahvaćeni svi zglobovi, a najčešće veliki, posebno kolena. Uključenost nervnog sistema se ispoljava simptomima nastalih zbog zapaljenja moždanih ovojnica, ovojnica i mozga, mozga, kičmene moždine, korenova živaca, kao i perifernih nerava. Glavobolja, zakočenost vrata i bol u predelu zahvaćenog nerva su česti simptomi. Srce i sve strukture oka mogu biti zahvaćene infekcijom, posebno vidni živac. Slabljenje vida ili njegov gubitak i bol različitog inteziteta uz podatak o ubodu krpelja mogu upućivati na infekciju uzročnikom Lajmske bolesti.
Lista simptoma glava, lice, vrat
glavobolja paraliza lica osećaj peckanja ili štipanja u predelu nosa, obraza ili celog lica ukrućen vrat bolno grlo, otečene žlezde pojačana alergijska osetljivost trzaji mišića lica i/ili tela bol u predelu donje vilice promena čula mirisa, ukusa Digestivni/ekskretorni sistem stomačne tegobe - povraćanje, proliv česta, otežana mokrenja neobjačnjiv gubitak ili dobitak telesne mase gubitak apetita, anoreksija Respiratorni/cirkulatorni sistemi otežano disanje, nožno znojenje, drhtavica srčane paplitacije zaduvanost posle manjeg fizičkog napora srčani blok bol u grudima psihijatrijski simptomi promena u raspoloženju, iritabilnost, agitacija depresija i anksioznost promene u raspoloženju slabost agresivno ponašanje/impulsivnost suicidalne misli (retki su pokušaji samoubistva) lako zaplakivanje, preterano emotivno reagovanje sumnjičavost, paranoja, halucinacije osećaj da se gubi pamet opsesivno-komulsivno ponašanje bipolarni poremećaj/manično ponašanje stanje slično shizofreniji, uključujući halucinacije
oko, vid dvostruk ili nejasan vid lutajuće ili lenjo oko konjuktivitis preterana reakcija na svetlo bol oka, otečeni kapci igranje, podrhtavanje ispred očiju crvene oči
uši, sluh oslabljen sluh zvonjava ili zujanje u ušima osetljivost na zvuk bol u ušima
mišićno-koštani sistem bolovi, oticanje i otežani pokreti u zglobovima bolovi u mišićima i grčevi slabija kordinacija pokreta, gubitak refleksa gubitak mišićnog tonusa, slabost mišića
nervni sistem ukočenost tela, osećaj peckanja, kao ubod iglom osećaj žarenja ili udarca po telu osećaj žarenja u peti slabost ili paraliza ekstremiteta tremor ili neobjašnjivi tremor slabost, šlogslaba ravnoteža, vrtoglavica, otežan hod kretanje aktivnost lako izazivaju mučninu, ošamućenost nesvestica, sulude misli encefalopatija encefalitis – zapaljenje mozga meningitis – zapaljenje moždanih ovojnica encefalomijelitis – zapaljenje mozga i kičmene moždine intelektualno propadanje otežano izražavanje, otežan govor
kognitivni simptomi demencija zaboravnost, gubitak pamćenja (kratkotrajno ili dugotrajno) loš uspeh u školi ili na poslu gubitak pažnje, rastrzanost konfuzija, otežano razmišljanje brz gubitak koncentracije neorijentisanost, osoba se lako izgubi ili ima osećaj da se izgubila
reprodukcija i seksualnost (žene) neobjašnjiv menstrualni bol, poremećen menstrualni ciklus reproduktivni problemi: pobačaji, mrtvorođenost, prevremeni porođaj smrt novorođenčeta, kongenitalna lajmska bolest izražen predmenstrualni sindrom
reprodukcija i seksualnost (muškarci) bolovi u testisima ili maloj karlici kožne promene crvenilo – erythema migrans (migrirajući eritem), osip benigni tumori kože
opšte stanje smanjeno interesovanje deteta za igru izrazit zamor, umor, iscrpljenost gripozno stanje simptomi koji prolaze, pa se ponovo javljaju
drugi organski problemi poremećaj rada tiroidne žlezde (smanjena ili povećana funkcija žlezde)
zapaljenje jetre
bubrežni problemi, otežano mokrenje (uljučujući i mokrenje u krevetu)
Kako nastaje infekcija?
Kretanje krpelja na koži je najčešće neprimetno, njegov ubod se ne oseća. Što se duže zadržava u koži, povećava se rizik od infekcije.
Najčešće najstaje ako krpelj ostane u koži 24-48 i više sati. Međutim, nekada infekcija može nastati i za kraće vreme.
Vreme od nastanka infekcije do ispoljavanja promena na koži se kreće od 3 do 30 dana, nekada i duže.
Na mestu uboda javlja se crvenilo različitog oblika i veličine u oko 50% inficiranih.
Dijagnoza lajmske bolesti
Dijagnozu postavlja lekar na osnovu detaljnog pregleda, potpunog uvida u tok bolesti i drugih dopunskih ispitivanja.
Za dijagnozu se rutinski ne koristi izolacija uzročnika, već se kao pomoć najčešće, prema spiroheti, određuju antitela u krvi.
Nalaz antitela ne znači i dijagnozu bolesti, kao što ni njihovo odsustvo ne znači da bolest ne postoji.
Često bolesnici, naročito sa hroničnom formom bolesti imaju širok spektar tegoba, što kod lekara stvara dileme i zabunu u njihovom adekvatnom rešavanju. Pacijenti, da bi pomogli lekaru, treba da se sete uboda krpelja ili navedu situaciju kada su mogli biti izloženi riziku uboda krpelja i infekciji.
Testiranje na lajmsku bolest
prema podacima Međunarodnog udruženja za lajmsku i udružene bolesti (International Lyme and Associated Diseases Society – ILADS), trenutno dostupni testovi koji se koriste, ELISA i Western blott, nisu uvek pouzdani u definitivnoj dijagnozi lajmske bolesti Koriste se različiti testovi, a najčešće ELISA i test imunofluorescencije, kojima se određuju IgM i IgG antitela kao odgovor organizma na uzročnika. Western blott je osetljiviji i specifičniji nego predhodna dva testa. Češće je pozitivan u prvoj godini posle infekcije. Reinfekcija ili reaktivacija infekcije može povećati titar antitela. Oko 70% bolesnika imaju antitela koja se mogu detektovati ovim testom. PCR dokazuje prisustvo DNA uzročnika Lajmske bolesti. Osetljiviji je u ranoj fazi bolesti pre primene antibiotske terapije. Relativno je skup i za njega nije definisan najbolji uzorak biološkog materijala koji se koristi u testu. Kao uzorci koriste se krv, likvor, zglobna tečnost i urin. tačnost testiranja zavisi od brojnih faktora, uključujući i specifičnost i snezitivnost testova i vrste testova koji se koriste većina testova koji se koriste su indirektni testovi (prate reakciju, odgovor organizma na bolest), određuje se nivo antitela na boreliju, a ne traži se bakterija dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkih znakova i simptoma bolesti, kolika verovatnoća od uboda krpelja i eventualnoj proceni testova Trenutno, ne postoji test koji može da isključi postojanje lajmske bolseti. Test može biti negativan, a osoba da boluje od lajmske bolesti!
Lečenje lajmske bolesti
Posebno je važno da se infekcija i dijagnoza bolesti postavi što ranije i što pre započne lečenje
Antibiotici su efikasni prema uzročniku Lajmske bolesti, posebno u njenoj ranoj fazi, kada ih treba primeniti u maksimalnim dozama i dovoljno dugo. Poseban problem u lečenju predstavljaju oboleli od hronične forme Lajmske bolesti. Veoma je važno isključenje drugih srodnih stanja, a efekat lečenja se često vidi tek posle višesedmične, nekada i duže, antibiotske terapije.
Ne preporučuje se samoinicijativno uzimanje bilo kojih lekova pa ni antibiotika!
Knjiga „Lajmska bolest“
Recenzija
Prof. dr medicinskih nauka Ivanko Bojić, autor knjige o lajmskoj bolesti, jedan je od najboljih poznavalaca ove bolesti u zemlji i svetu. Njegovo višedecenijsko kliničko iskustvo u dijagnostici, lečenju i praćenju obolelih, kao i veliko teoretsko znanje, čini ga kompetentnim da piše o ovoj bolesti, koja ima veliki epidemiološki, klinički i socijalni značaj.
Lajmska bolest posledica je multisistemske infekcije koju izaziva spiroheta Borrelia Burgdorferi. Bolest se javlja širom sveta, najčešće u Severnoj hemisferi. Uzročnika prenose zaraženi krpelji iz roda Ixodidae. Posle inicijalne infekcije i diseminacije spiroheta, mogu biti zahvaćeni svi organi i sistemi, a najčešće koža, nervni sistem, strukture oka, zglobovi i srce.
U Monografiji su detaljno obrađeni najvažniji aspekti etiologije i transmisije uzročnika, posebno njegove biološke osobine. Važno mesto autor je dao patofiziologiji bolesti, njenim kliničkim manifestacijama, dijagnozi i terapiji. Posebno i ne slučajno detaljno su obrađene biološke osobine uzorčnika, savremen koncept patogeneze bolesti, a shodno tome i pristup lečenju obolelih. Detaljno su prikazana imunološka zbivanja i sposobnosti uzročnika u adaptaciji i „izmicanju“ delovanju imunog sistema domaćina. Savremeno je objašnjen koncept imunog prepoznavanja i mogućnosti „manipulacije“ uzročnika imunim odgovorom domaćina i u delovanju antibiotika.
Na sistematizovan i ubedljiv način autor iznosi vlastita iskustva i stavove, kao i iskustva i mišljenja drugih autora. Posebno je stavljen akcenat na principie dijagnostike i lečenja obolelih od hronične forme bolesti. Ova forma bolesti je veliki izazov za lekara kada postavlja dijagnozu, ali i za bolesnika. Posebna poglavlja posvećena su kliničkim stadijima bolesti, promenama na koži, nervnom, mišićno-zglobnom i kardiovaskularnom sistemu, uz opis i najređih kliničkih manifestacija bolesti na zahvaćenim organima. Manifestacije bolesti posebno su opisane kod trudnica i dece, a značajno poglavlje posvećeno je hroničnoj lajmskoj bolesti sa svim dilemama koje ovaj klinički entitet prate. Dijagnostika bolesti detaljno je prikazana uz evaluaciju i kritičan osvrt na svaki navedeni test.
U poglavlju o terapiji opisano je lečenje obolelih u svim fazama bolesti, pri čemu su navedene brojne terapijske dileme, koje prate ovaj trenutak odluke „nepotpunog znanja“, „nedovoljnog iskustva“ sa novootkrivenom infekcijom ili sukobom interesa. Autor, uvažavajući biološke osobine uzročnika, složenu patogenezu bolesti, interakcije patogena i domaćina i maksimalne terapijske sigurnosti za pacijenta, ukazuje na opravdanost dugotrajnih modaliteta lečenja potkrepljujući opredeljenje bogatim ličnim iskustvom i brojnim podacima iz literature.
Poglavlje o zaštiti od lajmske bolesti ima karakteristike vrednih, konkretnih preporuka. Nema realnog izgleda da vakcina, u dogledno vreme, bude na raspolaganju u prevenciji ove bolesti. Knjiga je pravi i dragocen izvor informacija za lekare svih specijalnosti, posebno za izabrane i porodične lekare, ali i sve zdravstvene radnike. Knjiga na jezgrovit, jasan i celovit način iznosi najvažnije činjenice o ovoj promenljivoj bolesti. Mišljenja i stavovi su podržani naučnim činjenicama i kliničkim iskustvom autora.
Monografija o lajmskoj bolesti, čiji je autor prof. dr medicine i medicinskih nauka Ivanko Bojić, je visoko kvalitetan stručni i naučni tekst, nastao kao plod velikog teoretskog znanja i bogatog kliničkog iskustva autora. Pored vrlo korisnih i potpunih informacija vrednih za klinički rad, monografija je verodostojno svedočanstvo o stepenu poznavanja relativno nove infektivne bolesti.
Recenzenti Prof. Dr sci. Med. Jovan Vukadinov Prim. Dr med. Vesna Begović