Sunčanje

Mnogi vole sunce. Dobro se osećamo i, u kratkom periodu posle sunčanja, i izgledamo bolje.

Sunčanjem nastaju promene na koži za koje mislimo da su deo normalnog starenja. Vremenom, sunčevi zraci, (ultaraljubičastog spektra UV) očtećuju i kidaju vlakna kolagena i elastina u koži. Ova vlakna daju elastičnost koži. Povezujemo preplanulu boju kože sa lepim i zdravim izgledom.

Ali, upravo ta preplanulost je znak oštećenja kože! Tako se ubrzava starenje i povećava rizik od pojave karcinoma kože.

Dok smo mladi takva oštećenja ne primećujemo, jer koža pokušava da se obnovi. Međutim, negativni efekti sunčanja vide se kasnije u životu.

Sunčanje izaziva pojavu:

• prekanceroza (aktinične keratoze)
• benignih tumora
• sitnih i dubokih bora
• žućkastu prebojenost kože
• brojne fleke i pege
• proširenih kapilara
• karcinoma kože (bazaliom, spinocelularni karcinom, melanom)

Šta izaziva pojavu karcinoma kože?

Karcinomi kože jesu najčešći tumori uopšte.
Postoje tri tipa kožnih tumora:

• bazaliom (carcinoma basocellulare)
• spinocelularni karcinom (carcioma spinocellulare)
• melanom

Bazaliom i spinocelularni karcinom su javljaju u oko 95% svih kožnih tumora. Nazivaju se i nemelanomski tumori. Ukoliko se na vreme otkriju postoji velika verovatnoća da će doći do izlečenja. Melanom, koji nastaje od ćelija kože koje stvaraju pigment melanin-melanocita, jeste jedan od najmalignijih tumora uopšte.

Sunčevo zračenje, tj. UV-ultaraljubičasto zračenje jeste glavni krivac u pojavi kožnih tumora, ali ne treba zaboraviti i da su podjednako štetni solarijumi, čije lampe emituju UV talase. Isto tako, sunčanje zimi je jednako štetno kao i sunčanje leti.

Štetni efekti sunčanja se tokom godina nakupljaju, imaju kumulatini efekat, i oni najčešće izazivaju bazo- i spinocelularni karcinom. Pojava opekotina od sunčanja, naročito pre 18. godine života, može da izazove melanom.

Ko je u riziku?

Kod svakoga se može javiti neki od malignih tumora kože. Rizik je veći kod osoba kod kojih postoji oboljenje u porodici, svetle puti, kose i očiju, sa brojni flekama i nepravilnim mladežima po koži i brojnim opekotinama tokom života. rad na otvorenom i velika izloženost suncu mogu pogodovati nastanku kožnih tumora. I kod osoba tamnije puti mogu se javiti maligni tumori, mada je to nešto ređe.

Koji su simptomi?

Najčešća je promena boje kože, pojava nove pigmentacije ili promena već postoje pigmentacije ili mladeža. Stalno prisutna ranica koja ne zarasta, spontano kravrenje, ukoliko se napipava ili vidi kožni izraštaj znak su upozorenja i treba se odmah javiti lekaru. Nemelanomski tumori (bazaliom i spinocelularni karcinom) se najčešće javljaju na delovima tela izloženih suncu, mada se mogu javiti bilo gde.

Kako se dijagnostikuje?

Dijagnoza se potvrđuje  biopsijom: uzima se parče kože-tkiva, i proučava se pod mikroskopom. Na osnovu kliničke slike se postavi sumnja na određenu bolest, ali se patohistološkim pregledom ona potvrđuje ili isključuje.

Postoji više terapijskih postupaka u lečenju ovih kožnih tumora: hirurškom lečenje, hemoteraija, zračenje. Određuju se na osnovu tipa karcinoma, njegove lokalizacije i veličine. Lečenju se pristupa individualno.

Kako se zaštititi?

Nikada nije kasno da počnete da se štitite. Posle bilo kakve povrede, pa i sunčanja, koža teži da se vrati u pređašnje stanje i da popravi nastala oštećenja.

• barem 30 minuta pre izlaganja suncu nanesite na kožu preparate sa faktorom zaštite minimalno SPF 15 i više.
• neka kozmetski proizvodi koje koristite imaju SPF, a kontaktna sočiva UV zaštitu
• naočare za sunce treba da imaju potpunu UV zaštitu
• izbegavajte boravak na suncu i sunčanje u periodu između 10 i 16 časova
• pregledaje svoju kožu, redovno posećujte vašeg dermatologa ukoliko imate mnogo mladeža ili pega i fleka
• decu ne izlažite suncu

---