HIV infekcija

HIV – skraćenica na engleskom: human immunodeficiency viris – virus humane imunodeficijencije. Infekcija je doživotna, leka nema.

Pripada grupi retrovirusa zvanih lentivirusi (ili spori virusi). Potreban je duži period vremena, ponekad godine, da bi posle infekcije pokazali prvi znaci bolesti. Ulaskom u krv, preko sluznica ili prilikom direktnog kontakta sa krvlju, HIV virus ulazi u ćelije imunog sistema (CD+4 T limfociti) i počinje da se u njima razmnožava. Tako se onesposobljava imuni sistem domaćina.

AIDS ili SIDA (sindrom stečene imunodeficijencije) je krajnji stadijum HIV infekcije. Prema definicije AIDS imaju osobe kod kojih je broj CD4+ T limfocita manji od 200 i/ili ako su se razvile infekcije i stanja uslovljenje oslabljenim imunim odgovorom.

Razlika između HIV i AIDS:

AIDS se razvija kod osobe prethodno zaražene HIV. Termin AIDS označava uznapredovali stadijum HIV infekcije. Iako HIV pozitivnost ne znači da ta osoba automatski ima i AIDS, koji će se tokom vremena ispoljiti.

Kako se prenosi

Prenosi se najčešće polnim kontaktom (vaginalni, analni ili oralni), preko telesnih tečnosti: krvi, sperme, vaginalnog sekreta i preko mleka tokom dojenja.

Dva su glavna načina prenošenja :

• vaginalni ili analni polni odnos bez zaštite sa zaraženom osobom
• upotrebom već prethodno korišćenih igala od strane zaražene osobe.

Infekcija se može preneti da trudnice preko placente i putem dojenja bebu.

Takođe, preko kontakta sa zaraženom krvi, preko transfuzija krvi ako krv nije testirana, ili kada se koriste iste igle kod više osoba: kada se konzumira droga, kod tetovaža i body piercinga u nedakvatnim i nehigijenskim uslovima, kada pribor nije pravilno sterilisan.

Osobe koje su već obolele od neke polno prenosive bolesti osetljivije su na HIV tokom rizičnog odnosa sa inficiranim partnerom!

Sluznice (usne, usta, vagina, vulva, penis) su porozne, i virusi i drugi mikroorganizmi lako prolaze. Ova područja su bogata imunološkim ćelijama (između ostalih i limfocitima). Njihov broj je još više uvećan ukoliko postoji neka druga polno prenosiva bolest, tako da još lakše nastaje infekcija.

CD4 + T limfociti su sastavni deo imunskog sistema. Virus HIVa na ovaj način usporava i onemogućava pravilnu odbranu organizama od bolesti. Kod zdrave odrasle osobe njihov broj je oko 1000, dok kod obolele je manji od 200. Ovako oslabljen organizam je neotporan i na neke, do tada banalne bolesti i infekcije.

Lečenje

Infekcija HIV je doživotna!

Ne postoje lekovi koji mogu da obolelog  izleče!

U lečenju se koriste antiretrovirusni lekovi, koji sprečavaju da se virus umnožava. Na taj se način sprečava da se osoba inficirana HIV-om razboli. Ovakvi lekovi su značajno povećali dužinu preživljavanja. Lekovi se uzimaju svakodnevno. Ako se sa terapijom prekine zaražena osoba će se razboleti.

Uzima se nekoliko lekova zajedno, pa se zato naziva i kombinovana terapija.

Klasična kombinacija se sastoji od lekova iz grupe inhibitora reverzne transkriptaze (NRTI- nucleoside reverse transcriptase inhibitors) i iz grupe proteaza inhibitora (non- NRTI).

Veliki napori se čine u pronalaženju vakcine: napredak je postignut, ali će proći godine dok se bude primenjivala u svakodnevnoj praksi.

Stadijumi bolesti

Razlikujemo 4 glavna stadijuma napredovanja HIV infekcije u AIDS.

i Prvi period, koji je neposredno posle zaražavnja, od trenutka ulaska virusa u organizam, pa do pojave antitela u krvi. Ukoliko se u tom periodu rade testovi, koji detektuju prisustvo antitela, razultat je lažno negativan.

ii U ovom periodu, koji nastupa posle infekcije, javljaju se simptomi slični gripu, povišena telesna temperatura, groznica, slabost, uz oticanje limfnih čvorova – ova faza je visoko infektivna. Obično nastaje između druge i četvrte nedelje od trenutka infekcije. Virus putem krvotoka dolazi do raznih organa. Tokom ove faze inficirani je veoma infektivan, i velika količina virusa se nalazi u telestim tečnostima i ekskretima, naročito gentalnim.

iii Organizam produkuje antitela kako bi zaštitio organizam od virusne infekcije. Ova faza se naziva i serokonverzija, kada se iz seronegativne (nema antitela), prelazi u seropozitivnu (postoje antitela) fazu. Obično su oboleli bez simptoma. Ova faza bolesti može da traje od 6 meseci do čak 10 godina i više. Iako se HIV pozitivna osoba dobro oseća i nema tegoba, virus se u njegovom organizmu i dalje razmnožava i slabi imuni sistem.

iiii Posle prethodnog perioda, nastaje značajan pad CD4+ T limfocita nastaju simptomi:

• brz gubitak telesne težine
• suv kašalj
• česte groznice i noćna znojenja
• čest zamor
• otečeni limfni čvorovi
• prolivi koji traju više od 7 dana
• beličaste naslage na jeziku i uglovima usana
• upala pluća
• gubitak pamćenja, depresivno ponašanje i drugi neurološki poremećaji
• crveni i smeđi pečati na koži i sluznicama

Posle ove faze nastaje AIDS, koji je krajnji stadijum HIV infekcije.

Testiranje

Samo na osnovu testiranja postavlja se dijagnoza!

Raznim testovima se detektuju antitela, koja simtetiše imnuski sistem, kao reakciju na infekciju. Obično im je potrebno šest do osam nedelja i ovaj vremenski period, od trenutka kada se infekcija dogodila do pojave dovoljne količine specifičnih anititela se zove ‘period prozora’.

U tom periodu rezultat testa može biti negativan čak i ako infekcija postoji (lažno negativan rezultat), pa je zato za većinu testova za otkrivanje antitela na HIV potrebno da prođe dva do tri meseca (od poslednje prilike kada se infekcija mogla dogoditi).

Test treba ponoviti posle šest meseci!

Najčešće se koristi osnovni ELISA test kojim se otkrivaju specifična antitela u krvi.

Ukoliko je ELISA test pozitivan, rade se testovi kojima se može dokazati prisustvo virusa: Western Blott test koji traži virusne proteine.

Testovima kojima se otkriva sama struktura virusa -PCR tehnika, mogu se otkriti delovi virusa i to već posle 10 do 15 dana od kada se infekcija dogodila. Ovi testovi ne spadaju u rutisko testiranje.

Rezultat testa može biti:

• Reaktivan (ili pozitivan tj. seropozitivan)
• Nereaktivan (ili negativan tj. seronegativan)

Pozitivan rezultat znači da je organizam proizveo antitela na HIV, da su ona potom pronađena u krvi i da infekcija postoji.
Pozitivan rezultat se uvek mora još jednom proveriti drugom vrstom testa (Western Blot testom)

Negativan rezultat znači da antitela na HIV nisu pronađena u krvi.

---