Rozacea je hronična bolest koja zahvata kožu lica u vidu crvenila i povremenih epizoda zažarenosti
Često oboljenje kože, za koje mnogi i ne znaju da ga imaju.
Zbog crvenila, i ponekag bubuljičavog izgleda, ovo stanje ostavlja velike psihološke, socijalne čak i profesionalne probleme ukoliko se ne leče.
Prema epidemiloškim podacima, više od 75% obolelih ima manje samopuzdanja i samopoštovanja, čak 52% kaže da zbog svog stanja izbegavaju kontakte sa drugim ljudima i odlažu svoje društvene obaveze. Kod onih sa izraženim simptomima, preko 70% izjavljuje da njihovo stanje negativno nutiče na njihov profesionalnu angažovanost, a 30% izostaje sa posla.
Rozacea se ponekad može javiti i na vratu, grudima, koži glave ili ušima. Kako vreme odmiče, zahvaćena koža dobijaju stalnu crvenu boju, a mogu se pojaviti i prošireni kapilari. Ukoliko sa ne leči, moguća je i pojava bubuljica i sitnih gnojanica, a u ozbiljnim slučajevima veliki, otečen i crven nos.
Mada se može javiti kod bilo koga, ipak je rozacea češća kod osoba svetle puti, koje se lako zacrvene. Češće se dijagnostikuje kod žena, ali se kod muškaraca češće nalaze teži odlici bolesti – moguće zato što žene aktivnije traže pomoć u ranim fazama bolesti.
Iako se ne zna tačan uzrok nastanka ove kožne bolesti, više teorija objašnjava njen nastanak. U koži obolelih krvni sitni krvni sudovi se veoma lako rašire (dilatiraju), povećava se dotok krvi kroz kožu, tako da ona izgleda rumeno i zažareno. Prisustvo bakterija i parazita (Demodex foliculorum), iritacija folikula, fotooštećenje kože, oštećenje vezivnog tkiva u dubljim slojevima kože, preterani imunski ili inflamatorni odgovor, mogu dovesti do nastanka rozacee. Postoji veza između aktivacije inflamatornog puta usled prisustva nekih bakterija na, inače bezopasnom parazitu, Demodexu.
Crvene bubuljice, koje veoma podsećaju na one koje se pojavljuju kod akni, javljaju se na centralnim delovima lica.
Rosacea se ne može preneti na drugu osobu. Efkasanost antibiotika koji se koriste u terapiji je zbog njihovog antiinflamatornog efekta, a ne antibiotskog delovanja.
Najčešće postoji bolest među pripadnicima jedne porodice.
Ponekad je moguće postaviti dijagnozu bolesti i pre 20. godine života. Ove osobe često imaju bubuljice i lako se zacrvene. Kod njih crvenilo lica lako nastaje, na najblaži stimulus, i traje duže nego normalno. Ovakvo crvenilo pored obraza javlja i na čelu, nosu ili bradi. Ponekad koriste, zbog bubuljica, lokalne preparate koji mogu još više da iziritiraju kožu.
Ukoliko se na vreme otkrije ova sklonost, savetuje se određen način života i nege kože, koji mogu znatno da smanje epizode crvenila. Ukoliko prepoznate da neko ima promene u vašoj familiji , a sumnjate da bi ste ih i vi mogli imati, potražite savet dermatologa.
Većina belaca ispoljava znake fotooštećenja pre 50. godine života, u značajnom je porastu pojava karcinoma kože
Mnogi vole sunce. Dobro se osećamo i, u kratkom periodu posle sunčanja, i izgledamo bolje
Napokon se jednostavno, bezbolno i precizno mogu otkriti sve promene na koži našeg tela
Kod većine ljudi mladeži se javljaju u toku detinjstva, obično između 6 i 12 godine
Dermoskopija (dermatoskopija, epiluminescentna mikroskopija) je najsavremenija dodatna dijagnostička metoda koja omogućava još precizniju dijagnozu pigmentnih lezija
Rozacea je hronična bolest koja zahvata kožu lica u vidu crvenila i povremenih epizoda zažarenosti
Rast dlake je pod kontrolom hormona. Pre puberteta dlake po telu su sitne, tanke i svetle (velus dlaka)
Najčešće se javlja na licu (čelo, obrazi, brada), grudima i leđima, gde se nalaze uvećane i veoma aktivne lojne žlezde.
Prepoznavanje potencijalnog melanoma predstavlja veliki izazov i za doktore.
Melanom je najmaligniji tumor kože kao i jedan od najmalignijih tumora uopšte
U zavisnosti od konstitucije, kvaliteta kože i nasleđa mogu biti veoma diskretne i malobrojne, dok kod nekih osoba može ih biti na stotine
Kod svakog može nastati karcinom kože, a taj rizik se povećava sa godinama. Postoji i individualna sklonost, neke osobe su u većem riziku.